Brod "Giuseppe Dormio" je izgrađen 1904. godine u "Napier i Miller Ltd." brodogradilištu u Glasgowu, Škotska, pod brojem 133. Izvorni naziv broda bio je "Italia". Brod je bio u vlasništvu ruske kompanije "FC Zvorono" & Di Pollone E.
Brod je često menjao vlasnike, a sa promenom vlasnka menjala su mu se i imena. Tako je 1924. zabeležena promena imena u "Julius". Konačno, 1928. godine, brod je bio prodat italijanskom brodovlasniku Giuseppe Dormiu iz Barija, koji je brod nazvao po sebi. Iz tog razdoblja datira i poslednja fotografija broda, koju smo mogli pronaći.
Nakon predaje Italije, 1943. godine, teretnjak "Giuseppe Dormio", poput mnogih drugih italijanskih brodova, postaje deo nemačke kompanije “Deutsche Mittelmeer Rederei” iz Hamburga i počinje da se koristi od strane nemačke vojske. Nisu ga naoružali, već su ga koristili za plovidbu duž obale i prenos tereta. To je bila njegova poslednja služba.
"Giuseppe Dormio" je bio teretnjak dužine 74,77 metara, širine 10,98 metara i visine 4,32 metra. Pokretala ga je parna mašina trostruke ekspanzije snage od 144 konja, a postizao je brzinu od 10 čvorova. Nosivost mu je bila 1.007 bruto registrovanih tona. Za pokretanje motora paru su proizvodila dva kotla marke Rowan-Glasgow.
Poslednji put "Giuseppe Dormio" je plovio iz Pule u Rijeku. Brod je naišao na podvodnu minu na ulazu Velikih vrata na Kvarneru. Potonuo je 11. avgusta 1944. godine. Ovu nesreću nije preživelo 6 pomoraca. O tom događaju piše u dnevniku Admirala Jadrana, nemačkog zapovednika svih pomorskih snaga na Jadranu:
"Parobrod "Giuseppe Dormio", na putu iz Pule za Rijeku, posle jedne eksplozije do koje je došlo 11. 08. oko 03,30 časova potonuo je na oko 200 metara istočno od rta Mašnjak. Samo jedan član posade broda je video, navodno, jednu podmornicu na površini, zbog čega se ovaj podatak ne može uzeti kao pouzdan. Brazdu kretanja torpeda nije primetio. Eksplozija je usledila sa desne bočne strane broda između prostorije za pogonsku mašinu i parnog kotla. Nestalo je 6 članova posade broda italijanske narodnosti. Postoji velika verovatnoća da je brod naišao na minu u jednoj od naših prepreka, koje su položene u kanalu Velika vrata. Jednu izronjenu podmornicu bez sumnje bi uočio veći broj članova posade broda. Gubitak broda se prema tome mora pripisati netačnom vođenju navigacije. Sa brodom je izgubljeno oko 800 tona cementa, koji je bio namijenjen pionirskim jedinicama kopnene vojske za utvrđivanje.“
Kako je brod potopljen na lokaciji sa frekventnim saobracajem, dugo je ostao neotkriven. Prvo “otkriće” ovog broda desilo se na vrhu Istre kada je pronađen gotovo identičan brod. Dugo se verovalo da je teretni brod "Luana" zapravo "Giuseppe Dormio". Zašto je to tako možemo videti i iz uporednih karakteristika ova dva broda.
Oba broda su parobrodi sa dva jarbola i oba broda su imala samo centralnu palubu.
Nakon toga su se pojavili izveštaji o mogućoj prisutnosti olupine, samo nekoliko stotina metara južno od trajektne relacije Brestova - Porozina u Kvarnerskom zalivu. Izveštaji su dolazili od lokalnih ribara, koji su na tim mestima morali često da seku mreže nakon što bi im se upetljale u nešto na dnu mora. Pretpostavljalo se da je u pitanju avion oboren tokom Drugog svetskog rata. Brod je otkriven sonarom prilikom jednog od povratka sa ronjenja na olupini broda "Lina".
Prvi zaron na teretnjak "Giuseppe Dormiu" dogodio se početkom juna 2006. godine na dubini od šezdeset i dva metra. Iznenađenje je bilo da je sidro uspelo pogoditi pravo u zadnju kabinu, takozvani “poop deck”. Kabina, koja je dodata rekonstrukcijom broda posle prisvajanja od strane nemačke vojske je upravo ono što je zbunjivalo ronioce oko identifikacije broda. Ona se ne vidi na fotografijama broda.
Brod je okrenut da pramac olupine pokazuje u pravcu Rijeke. Glavna paluba se nalazi na dubini od 57-58 metara.
Tokom ronjenja je potreban oprez zbog mnoštva mreža koje labavo vise sa jarbola. Vidljivost je relativno dobra i iznosi od 10 do 15 metara.
