Lina je bila gvozdeni parobrod izgrađen 1879. u Newcastle-u, Tyne, Velika Britanija. Ovaj teretni parobrod od čelične konstrukcije izgrađen je u vreme kada su gvozdeni parobrodi predstavljali veliki napredak u pomorskom transportu u odnosu na jedrenjake. Glavna paluba je bila izgrađena od drveta kao i palubni deo od pramca do krme, sa komandnim mostom smeštenim na sredinu palube.
Parni motor je bio smešten ispod komandnog mosta, a ispod pramca i krme su se nalazila dva tovarna prostora, svaki sa jarbolom za utovar i istovar. Dimnjak se nalazio iznad parnog kotla u blizini komandnog mosta.
Ovaj stari parobrod je plovio celim Mediteranom sve do severne Evrope pod imenom Ville de Namour, a posle i Nueva Estramadura prevozeci ulje, ugalj i vino. 1901. godine je prodat Vicenzu Granata, vlasniku Societa Adratica iz Barija, Italija.
Na poslednje putovanje brod je krenuo iz Rijeke, 14. januara 1914. godine, natovaren sa 720 tona drveta, pod komandom kapetana Giuseppe Cicconardija. Napredovali su veoma sporo zbog sve gorih vremenskih uslova. Kod prolaza Vela Vrata između Cresa i obale Istre, magla je bila toliko gusta da je posada u potpunosti izgubila orijentaciju.
Nevreme je brod, kojim je sa takvim tovarom bilo nemoguće manevrisati, nosilo na stenovite obale što je za Linu bilo fatalno i brod je potonuo nedaleko od rta Pecenj na Cresu. Vest o nesreći prvo je objavilo jutarnje izdanje italijanskog Il Piccola 19. januara 1914. godine pod naslovom Il Naufragio Del Piroscafo Lina.
Linu su, tada jos neimenovanu, 60tih godina roniocima prijavili ribari kojima su se na toj lokaciji često kidale mreže na olupinu. Lina leži na peščanom , ali vrlo strmom dnu tako da se vrh pramca nalazi na 20-ak a kormilo na 55 metara dubine.
Lina nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a posebno je impresivan zaron sa obale ka dubini, jer tada imate pogled na pramac koji se pojavljuje pred vama. Ronjenje na Lini zahteva iskustvo, jer se zbog položaja broda i veoma strmog terena vrlo brzo možete naći na velikoj dubini.
Drvena paluba broda i komandni most su uništeni, pa se jasno vidi unutrašnjost, kargo prostor prekriven ribarskim mrežama, glavni kotao i parni uređaji. Na dimnjaku je još vidljivo slovo G koje predstavlja logo Adriatic kompanije i porodice Granato. Vidljivost na lokaciji je dobra, ali značajno varira jer se olupina nalazi u kanalu gde su vremenske prilike sklone brzim promenama.
