Cesare Rossarol (Istra, Hrvatska)

Cesare Rossarol (Istra, Hrvatska)

Zbog dubine na kojoj se ovaj brod nalazi, ovaj zaron se više preporučuje tehničkim nego rekreativnim roniocima. Sam brod leži na 55m, a najviša tačka mu se nalazi na nekih 46m.

Cesare Rossarol nije imao sreće da dugo plovi morima, posle svega 4 godine od svog porinuća je potonuo, nedaleko od istarskog mesta Ližnjan, naletevši na minu, kao i mnogi brodovi u ta ratna vremena.

Napravljen je u Đenovi, 1914. godine, kao jedan od tri broda blizanca (Alesando Poerio, Cesare Rossarol, Giuglielmo Pepe). Ovaj brod je spadao u klasu lakih izviđača, čiji su zadaci podrazumevali pratnju većim ratnim brodovima, borbu protiv manjih brodova i aviona, i izviđanje. Sama konstrukcija ovog broda dugačkog 85m, kao i motor snage 24000KS su omogućavali plovidbu po najtežim vremenskim uslovima i izuzetno veliku brzinu za to vreme od 32 čvora. Njegov motor se sastojao od tri parna kotla i dve turbine, koji su pokretali dve trokrake elise. Sama širina broda je 8m.

Cesare Rossarol se često, u paru sa jednim od svoja dva broda blizanca, nalazio na zadacima po celom Jadranu. Osnovno naoružanje broda je podrazumevalo osam lansirnih torpednih cevi i četiri topa kalibra 102/35 mm, s tim što je njegovo naoružanje pojačano, neposredno pred rat.

Odmah nakon zvaničnog završetka prvog svetskog rata, brod je prebačen u severni Jadran gde je bio u sastavu IV divizije iz Venecije.

Tog kobnog dana, 16.11.1918. u 11:40 sati, Cesare Rossarol je po naređenju da pruži podršku italijanskim trupama zbog okupacije kvarnersko-primorskih ostrva isplovio iz pulske luke i krenuo ka Rijeci. Pošto je svega nekoliko dana pre toga zvanično završen Prvi svetski rat, još uvek su postojala mnogobrojna minska polja koja su postavljena na svim prilazima pulskoj luci od strane austrougarske ratne mornarice, još početkom rata. Za miniranje pulske luke je položeno 1450 mina u pet velikih minskih polja. Pred kapetana broda Ludovica De Filipija je postavljen težak zadatak, da bezbedno provede brod kroz ova minska polja. U pomoć mu je priskočio Giovanni Pizzini, jedan od najboljih navigatora italijanske ratne mornarice.

Posada broda je bila u sred ručka kada je odjeknula snažna eksplozija od koje se brod rastavio na dva dela. Voda je velikom brzinom ulazila u oba dela, tako da je ceo brod nestao pod vodom za svega 2 do 3 minuta. Od 134 člana posade, 98 njih je poginulo uključujući i kapetana broda, koga prati priča o izuzetnoj hrabrosti i jednoj ljudskoj veličini, kakva se u današnje vreme veoma retko sreće. Brod je već uveliko tonuo, kada je kapetan broda ugledao mornara za koga je znao da ne zna da pliva i dodao mu je svoj pojas za spasavanje. Tim, iznad svega, požtrtvovanim činom, on je sebe osudio na smrt.

Kapetan Ludovico de Filippi (1872 - 1918), rođen je u Torinu, bio je poslednji kapetan Cesare Rossarola i posthumno ga je odlikovao italijanski kralj za pokazanu hrabrost prilikom spašavanja mornara.

Tridesetak članova posade je uspelo da se spasi, u čemu im je donekle pomogao severoistočni vetar koji ih je nosio prema rtu Munat veliki, gde su uspeli da se dokopaju obale. Na mestu gde su isplivali na obalu, Italijani su 1919. godine podigli spomenik posvećen žrtvama. Ogradili su ga sa šest kamenih stubića povezanih sidrenim lancem, a u sredini je postavljen kameni blok sa bronzanom pločom na kojoj su urezana imena svih 97 članova posade i kapetana Ludovica De Filippija.

Cesare Rossarol danas leži na dubini od preko 50 metara. Krmeni i pramčani deo su udaljeni jedan od drugog oko 300m. Manji, krmeni deo, je interesantniji za ronjenje jer leži na kobilici i blago je nagnut na levu stranu. Na palubi se lepo vidi top, koji je odlično očuvan, zatim optički nišan na uzdignutom krmenom postolju, dva telegrafa i kormilo. Otvori na palubi su poprilično uski, tako da nije moguće ući u brod. Pošto je mina eksplodirala pored same kuhinje broda, na mestu eksplozije, ako se malo zaviri u brod, možemo videti nekoliko tanjira.

Pramčani deo broda, dužine oko 40m leži skroz prevrnut na dnu, kobilicom okrenutom ka površini. Da bi se bilo šta videlo osim samog korita broda, potrebno je zavući se ispod , tako da je ovaj deo broda poprilično zahtevan za ronjenje.

Kroz pukotine na trupu se mogu videti topovske granate, a oko same olupine ima dosta razbacanih delova konstrukcije broda. Vidljivost na mestu zarona je jako nepredvidljiva i varira od odlične do jako loše, ali i pored toga sve više ronilaca posećuje ovu olupinu, uživajući u ovom izuzetnom, ali i tehnički zahtevnom zaronu.

Pitajte nas

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja u vezi obuke, ekskurzija ili ronilačke opreme, ne ustručavajte se da nas kontaktirate.

Hvala na upitu. Potrudićemo se da vam odgovorimo u najkraćem roku.