Alfa Diving Team

Dugo iščekivani  trenutak odlaska  na ekskurziju u Svetu Marinu je konačno došao. Neki od nas su na nju čekali godinu dana, i eto želja nam se ostvarila. Put kojim se stiže u Istru nije naporan za vožnju. Nov, ravan, obeležen, nema gužve, tako da se tih 600 km veoma brzo i lagano pređe. U Svetu Marinu smo počeli da dolazimo po preporuci našeg prijatelja instruktora Damira Podnara, sa kojim ćemo se i ovog puta videti i roniti.

Sveta Marina je raj za ronioce. Blizu Rapca u Istri, na jednom rtu, nalazi se ronilački kamp u koji, može se reći, dolaze isključivo ronioci i njihove porodice. Atmosfera je odlična jer se svi razumeju i svi imaju iste želje, da uživaju u zaronima.

Kamp je jako lepo uređen i čist, a u njemu možete postaviti svoju kamp kućicu, razapeti šator ili iznajmiti jednu od mobilnih kuća (mobile house), kojih ima u većini kampova u Hrvatskoj. Mobilne kuće su po kvadraturi male, ali u njima imate bukvalno sve što vam je potrebno, od kompletno opremljene kuhinje do klima uređaja.

Ukoliko niste kamperski tip, u neposrenoj blizini kampa postoje veoma komforni apartmani koji se mogu iznajmiti. Mi smo bili smešteni u jednom od njih sa veličanstvenim pogledom i više nego ljubaznim domaćinima. Imali smo sopstveni vrt, sa kutkom za sedenje na samoj ivici litice koja se strmo spušta ka moru i sa fantastičnim pogledom na pučinu. Bilo je pravo zadovoljstvo piti prvu jutarnju kafu i uveče gledati zalazak sunca sa tog mesta. Posebna privilegija našeg smeštaja je bila divlja plaža, do koje se stizalo kosom stazom koja je vodila kroz prekrasno zelenilo.

Kao i ranijih godina i ove godine nam je klub domaćin bio ronilački centar Murena koji drži Instruktor ronjenja Jernej, sa kojim smo uspostavili odličnu komunikaciju i koji nam je i ovaj put dao mnoge korisne savete.

Sa plaže u samom kampu možete zaroniti u bilo koje doba dana i noći i uživaćete sigurno, bilo da ste raspoloženi za plići rekreativni ili za dublji tehnički zaron.

Na priloženoj mapi podmorja Svete Marine ucrtana je plaža sa koje obično polazimo na zarone, sa obeleženom gomilom kamenja koja se nalazi na dubini od 5 metara. To je lokacija koja nam služi da se uradi čekiranje opreme, vežba plovnost, kao i mesto gde nam se obično završavaju zaroni i radi finalna dekompresija, ukoliko smo imali dekompresijski zaron. Zanimljivo je da su tu gomilu kamenja napravili sami ronioci, koji su svakodnevno donosili po kamen, dva i slagali ih na gomilu. Na ovaj način napravili su stanište za ribe, koje se ovde okupljaju u velikom broju.

Zapadno od plaže nalazi se zid sa maksimalnom dubinom od 40 metara, dok se istočno od plaže nalazi još jedan zid sa maksimalnom dubinom od 50 metara. Na putu do tog zida nalazi se i cev koja se spušta do 40ak metara dubine, sa podvodnom minom u blizini kraja cevi.

U bilo koje vreme da ste odabrali da ronite, sigurno je da nećete biti sami. Oko vas će biti i ostalih ronilaca iz kampa. Na obali ćete čuti engleski, italijanski, nemački, češki, poljski, mađarski, hrvatski, srpski. Ali zato, kada zaronimo, ulazimo u svet tišine i svi pričamo isti jezik, jezik znakova, ronilačkih znakova.

Dubina se lagano povećava, usput možete naići na brojna jata raznih vrsta riba i razne interesantne stvarčice koje su postavili lokalni ronilački klubovi, da bi ronjenje učinili zanimljivijim.

Ako krenete na zapad, desnim klifom koji se spušta na dubinu od oko 40 metara, na svom putu ćete naići na statuu Svete Marije na dubini od nekih 12-13 metara.

Kada nastavite da se spuštate, na nekih 18 metara dubine pojaviće se silueta policajca, koji stoji tu da bi roniocima početnicima koji su završili OWD kurs simbolično pokazao da se ne spuštaju dublje.

Ako ste tehnički ronilac i želite da idete dublje od 40 metara, možete da krenete lagano na istok, ka levom klifu koji se spušta do dubine od oko 50 metara. Ukoliko želite u Svetoj Marini i veću dubinu od 50 metara, moraćete da idete brodom, do neke od olupina. Na primer, olupina teretnog parobroda "Vis" ex "Renteria" ili olupine gvozdenog parobroda "Line" ili možda olupine torpednog čamca TA-36 ex "Stella Polare". Pored ovih, u blizini ima još zanimljivih olupina.

Na putu do levog klifa, kada krenete na istok, prvo ćete naići na "ajkulu". Ronioci Alfa Diving Team-a su ovog leta dali svoj doprinos "podvodnom svetu" Svete Marine. Primetili smo da se "ajkula" koju smo viđali prethodnih godina izduvala. Sve što je od nje preostalo je bio jedan metalni stub koji je štrčao iz peska.

Od našeg prijatelja Džebe iz ronilačkog centra "Murena" pozajmili smo novu "ajkulu". Krenuli smo u akciju postavke novog čuvara podvodnog sveta Svete Marine. Zadatak uopšte nije bio lak. Prvo je bilo potrebno pričvrstiti našu "ajkulu", a nakon toga je i naduvati. Znali smo da će, ako preteramo sa ubacivanjem vazduha, "ajkula"  početi da izranja. Zbog toga smo metalno postolje morali prvo dobro da obezbedimo sa novom gomilom kamenja, a tek onda da počnemo sa naduvavanjem "ajkule". Zadatak je uspešno završen.

Negde na srediti puta do levog klifa nailazimo na široku cev prečnika 1 metar koja se spušta do nekih 44 metra dubine. Pri samom kraju cevi, levo od nje, na oko 42 metra nalazi se velika podvodna mina, zaostala iz drugog svetskog rata.

Sem dubljih zarona koje smo radili sa našim iskusnijim članovima na ovoj ekskurziji, imali smo želju da i naše OWD članove uvedemo u svet plavih dubina pomažući im da usavrše tehniku ronjenja. Između ostalog, pokazali smo im da pravilnim položajem i smirenim pokretima pod vodom mogu drastično da smanje potrošnju vazduha, a da se istovremeno oslobode viška tegova. Svim roniocima je mnogo lakše da na sebe stave 2, 3, pa i više kilograma tegova, ne razmišljajući da zbog toga tokom zarona imaju loš položaj tela i veću potrošnju vazduha. A bol u kičmi od preterane količine tegova da i ne pominjemo.

I dok su se jedni posle zarona odmarali, drugi su naporno radili. Neki su se odlučili za svoj prvi intro zaron upravo ovde, u Svetoj Marini. A onda se taj Intro zaron lagano počeo pretvarati u pravi kurs. Toliko su se oduševili ronjenjem, da su oni sad novi polaznici OWD kursa.

Nakon odrađenih prvih vežbi i odslušanih časova teorije, mogli su bez većih problema da rone sa nama na manjim dubinama, uz nadzor instruktora. Nastavak kursa će biti u Beogradu, kada se vratimo kući.

Jedan od zarona koji smo radili je bio i zaron u "plavo" do mine. Već smo vam rekli da se podvodna mina nalazi na dubini od priblizno 42 metra i da ju je teško promašiti. Do nje vodi široka cev koja se spušta od kampa ka sredini zaliva. Zaron do podvodne mine smo iskoristili da našim iskusnijim članovima omogućimo zaron niz konopac, tako da smo sa dubine od 30 metara ispalili bovu, po kojoj se druga ekipa lagano spistila. Na taj način smo uradili simulaciju spuštanja na olupinu. Sledećeg dana, zaron u "plavo" smo ponovili, ali ovaj put bez konopca. Bilo je to pravo uživanje.

Najlepši zaron na ovoj ekskurziji je sigurno zaron na olupinu "Lina", nama omiljenog broda, koji predstavlja zadovoljstvo i rekreativcima i tehničarima. Olupinu "Lina" se nalazi kod ostrva Cres, a od Svete Marine je udaljena oko 6 nautičkih milja. Putovanje brodom traje malo više od pola sata i to vreme smo iskoristili za predah, uživanje u pogledu i za razgovore.

Olupinu "Lina" leži na kosom dnu sa pramcem na gore, od 25 do 55 metara dubine. Nalazi se u neposrednoj blizini obale, tako da je zaron na nju iz pravca obale izuzetno impresivan jer se lagano spuštate peščanim dnom do neke dubine od oko 20-tak metara i odjedanput se pred vama gordo pojavljuje pramac broda koji izviruje iz provalije.

A zatim sledi lagano spuštanje niz brod, tako da se vrlo brzo ne primetivši možete naći na velikoj dubini, pa treba biti oprezan. Mi smo toliko bili oduševljeni ovim brodom da smo morali da ponovimo ovaj zaron.

Pri povratku sa Line, koja se nalazi u neposrednoj blizini obale smo obišli pećinu u stenama. Ulaz se nalazi na dubini od 3 metra a kad se uđe unutra može da se izroni jer je kupola pećine ispunjena vazduhom.

Vreme provedeno u vodi smo koristili i da se obnovi tehnika puštanja bove, kao i da se vežba balansiranje, odnosno održavanje neutralne plovnosti na malim dubinama, gde je ovu tehniku i najteže dovesti do savršenstva.

Vežbanje neutralne plovnoti kada nemate neki reper može biti izuzetno težak zadatak. ali zato, ukoliko imamo reper, taj zadatak postaje mnogo lakši. Tokom ove eksukrzije, naši članovi su se dovijali na različite načine, kako bi što bolje usavršili tehniku održavanja neutralne plovnosti. Neko je koristio kameru da se snima, pa da može kasnije da pregleda snimljeni materijal, Neko je proveravao da li je lakše imati neutralnu plovnost sa ili bez odela, zatim, koristili su kao reper kamenje i stene, a pojedini i jato riba.

Ali svi smo se usaglasili da je za najbolje izabrani reper prilikom održavanja neutralne plovnosti proglašena meduza.

I tako dan za danom. A posle naporno provedenog dana druženje se nastavlja u obližnjem restoranu sa izuzetno kvalitenom kuhinjom i pristupačnim cenama. Priča se o zaronima proteklog dana, komentarišu i ispravljaju greške i pravi plan za sledeći dan. Iscrljeni, ali zadovoljni, odlazimo na spavanje mnogo pre ponoći. Treba obnoviti snagu jer ujutru se rano ustaje.